Gaslighting: šta znači, primeri rečenica i kako da reaguješ

„Toga nije bilo.“ „Ti stalno nešto izmišljaš.“ „Preosetljiva si.“ Kada ovakve rečenice čuješ jednom, to je svađa. Kada ih slušaš nedeljama i počneš da veruješ da je problem u tvom pamćenju, to može biti gaslighting.

Gaslighting je oblik emocionalne manipulacije u kome jedna osoba navodi drugu da sumnja u ono što je videla, čula i osetila. Najčešće se pominje u partnerskim vezama, ali se dešava i u porodici, među prijateljima i na poslu. U ovom tekstu je šta reč znači, odakle potiče, kako izgledaju tipične rečenice, po čemu da prepoznaš da ti se to dešava i kako da reaguješ.

Šta znači gaslighting

Rečnik psihologije Američkog psihološkog udruženja (APA) gaslighting opisuje kao manipulisanje drugom osobom tako da počne da sumnja u svoje opažanje, iskustvo ili razumevanje događaja. Izraz je nekada označavao manipulaciju toliko jaku da je drugoga dovodila do ozbiljnih psihičkih problema, a danas se koristi šire, za svako sistematsko poricanje tuđe stvarnosti.

Na srpskom nema jedne reči koja to pokriva, pa se najčešće koristi engleski izraz. U razgovoru se kaže i „pravi me ludom“ ili „okreće sve naopako“.

Važno je razlikovati gaslighting od običnog neslaganja. Dve osobe mogu različito da pamte isti razgovor, i to nije manipulacija. Gaslighting je kada jedna strana namerno i uporno poriče ono što se desilo, tako da druga strana vremenom prestane da veruje sebi.

Odakle potiče izraz

Izraz potiče iz pozorišnog komada „Gas Light“ iz 1938. godine i njegovih filmskih verzija iz 1940. i 1944. U priči muž polako prigušuje plinska svetla u kući, a kada žena primeti da je svetlost slabija, on uporno tvrdi da se ništa nije promenilo. Ona počinje da veruje da gubi razum. Po tim plinskim svetlima (engl. gas light) ova vrsta manipulacije je dobila ime.

Tipične rečenice

Američka nacionalna linija za pomoć žrtvama nasilja u porodici (The Hotline) navodi pet načina na koje se gaslighting najčešće ispoljava:

Taktika	Šta osoba radi	Primer rečenice
Uskraćivanje	pravi se da ne razume ili odbija da sasluša	„Ne želim to ponovo da slušam.“
Osporavanje	dovodi u pitanje tvoje sećanje, iako se dobro sećaš	„Grešiš, ti nikad ništa ne pamtiš kako treba.“
Skretanje teme	menja temu ili napada tvoje misli	„Opet ti je to neko napričao?“
Umanjivanje	tvoja osećanja i potrebe predstavlja kao nevažne	„Ljutiš se zbog takve sitnice? Preosetljiva si.“
Zaboravljanje i poricanje	pravi se da je zaboravio ili poriče obećanja	„Ne znam o čemu pričaš, to izmišljaš.“

Svaka od ovih rečenica može da se izgovori i u običnoj svađi. Znak za uzbunu je obrazac: kada se ponavljaju, kada se uvek završavaju time da si ti kriva (ili kriv), i kada posle razgovora sumnjaš u sebe više nego pre.

Znaci da ti se to dešava

Gaslighting se teško prepoznaje iznutra, jer deluje polako. Obrati pažnju ako primetiš nešto od ovoga:

• Stalno se pitaš da li si „previše osetljiva“ ili „preteruješ“.
• Često se izvinjavaš, iako nisi sigurna za šta.
• Često se osećaš zbunjeno, kao da gubiš razum.
• Prijateljima i porodici ne pričaš šta se dešava, da ne bi morala da objašnjavaš, ili stalno opravdavaš partnerovo ponašanje.
• Osećaš da nešto nije u redu, ali ne umeš da kažeš šta.
• Teško donosiš i jednostavne odluke.

Ove znake navodi psihoanalitičarka Robin Stern, a prenosi ih The Hotline. Ako ih prepoznaješ kod sebe, to ne znači da si slaba ili naivna: manipulacija deluje upravo na ljude koji veruju bliskoj osobi.

Kako da reaguješ

Zapiši šta se desilo. Kratka beleška odmah posle razgovora (datum, šta je rečeno) pomaže da ne zavisiš od tuđe verzije događaja. Ne moraš nikome da je pokazuješ; služi tebi.

Ne ulazi u beskrajne rasprave o činjenicama. Ako druga strana uporno poriče, svaka nova rasprava ide istim tokom. Dovoljno je da kažeš: „Ja to pamtim drugačije i ne želim da se oko toga raspravljamo.“

Razgovaraj sa nekim kome veruješ. Prijatelj ili član porodice koji vidi situaciju spolja može da ti potvrdi ono što osećaš. Izolacija je ono što gaslightingu najviše pogoduje.

Postavi granicu. Rečenice kao „Nisam luda“ ili „Ne razgovaraj tako sa mnom“ nisu napad, nego granica. Primeti kako druga strana reaguje kada je postaviš.

Potraži stručnu pomoć. Psiholog ili psihoterapeut može da ti pomogne da ponovo veruješ svojim opažanjima i da odlučiš šta dalje. Ako se uz gaslighting javljaju pretnje, kontrola novca, zabrana viđanja sa drugima ili fizičko nasilje, to je nasilje u vezi. Ako si u neposrednoj opasnosti, pozovi policiju na 192.

Gaslighting i druge vrste manipulacije

Gaslighting se često javlja zajedno sa drugim obrascima. Na početku veze može da ga prati preterana pažnja i obasipanje komplimentima, o čemu piše tekst love bombing. Kada se više takvih obrazaca spoji, veza postaje iscrpljujuća, a kako da prepoznaš da si u takvoj vezi, objašnjava tekst toksična veza.

Česta pitanja